26. мај 2021. године

Господине министре Ковени, господине Ханиган, сенаторе Ломбард, даме и господо,

Задовољство ми је и част што данас учествујем у отварању Ирско-српске привредне коморе, тим пре што је ово пројекат којем сам лично била врло наклоњенa. Уједно, изражавам захвалност министру Ковенију на пруженој подршци.

Односи између Ирске и Србије су добри и постају све бољи. Да постоје потенцијали за додатно јачање наших веза обострано је потврђено током разговора наша два министра спољних послова, господина Селаковића и господина Ковенија, у фебруару ове године.

Очекујемо да ИСПК омогући комуникацију две пословне заједнице и да допринесе у препознавању потенцијала за сарадњу. Позитивна искуства предузећа која послују на нашим тржиштима могла би да послуже као смернице за она која долазе.

Ми се искрено дивимо виталности ирске економије, која се након неколико криза уздигла попут Феникса. Желимо да учимо од успешних како бисмо и сами постали најбољи.

Успостављање Ирско-српске привредне коморе у складу је са приоритетима Владе Републике Србије у области економског развоја, као и акцентовањем економске дипломатије у раду Министарства спољних послова кроз формирање новог сектора и проширењем дипломатске мреже економским саветницима. Колико ми је познато, реализација економских циљева главни је приоритет и ирске дипломатске мреже.

Трговинска размена између Србије и Ирске је скромна и далеко испод потенцијала на годишњем нивоу од око 1200 милиона ЕУР. Од ИСПК очекујемо да ће допринети испуњењу за нас важних приоритета - да ојачамо, али и уравнотежимо укупну трговинску размену, с обзиром на изражен дефицит на нашој страни. 

Као динамична економија, Србија има много тога да понуди. Инвестициони потенцијали Србије су сјајни, с обзиром да привлачи 60% укупних регионалних инвестиција. Према извештају ID Intelligence, управе British Financial Times-a, 2019. године, уочи пандемије, Србија је била на првом месту у свету по броју директних страних инвестиција. Број реализованих гринфилд инвестиција – 107, потврда су способности Србије да  привуче 12 пута већи обим директних страних инвестиција у односу на величину своје економије. Захтевне економске реформе омогућиле су да се нађемо на високом 5. месту у Европи по броју нових  радних места.

Србија напредује на Doing Business листи и 2020. године је била на 44. месту. Највећи напредак Србија је остварила у области грађевинарства, будући да се налази на 9. месту. Имајући у виду да су трошкови који проистичу у овој области смањени за 18%, увођење система „“one-stop-shop”, е-дозвола, добијања кредита, електронске аукције и огласне табле омогућиће брзу, исплативу и транспарентну продају имовине, а тиме и даљи напредак грађевинског сектора.

Са стопом корпоративног пореза од 15% и најнижом стопом пореза на зараде и ПДВ-ом у региону ЈИЕ,  Србија је високо исплатива инвестициона дестинација, што је ставља на мапу замаља привлачних за ширења пословања.  Укупни трошкови пословања у Србији су међу најнижим у Европи: цене електричне енергије, гаса, поштанских услуга, фиксне телефоније, факс услуга и одржавања моторних возила најниже су међу 37 европских земаља.

Ирска, као чланица ЕУ, и Србија као кандидат за пуноправно чланство, развијају трговинске односе под окриљем ССП. Потенцијални инвеститори могу да рачунају на приступ тржиштима са којима је Србија потписала споразуме о слободној трговини: CEFTA, ЕFTA, Евроазијски споразум о слободној трговини, Споразум о слободној трговини са Турском, као и недавно потписани трговински споразум са УК.  Уз то, иницијатива „мини Шенген“, као власништво региона ЗБ, омогућава слободу кретања радне снаге у региону и коришћење само личних карата за прелазак граница, обезбеђује додатне пословне могућности. Такође, преференцијални трговиснки режим са САД, Јапаном и Аустралијом пружа могућност бесцаринског извоза ка тржиштима са преко милијарду потрошача.

Када је реч о билатералним економским односима са Ирском, заинтересовани смо за унапређење сарадње у области информационих технологија, пољопривреде, као и текстилне и дрвне индустрије, грађевинарства и инвестирање у некретнине. Области сарадње су још бројније и укључују туризам, медицински туризам, бање, образовање, културу, спорт.

С обзиром на значај размене искуства са терена, очекујем да ће ИСПК организовати конференције и панеле са компанијама које су већ присутне на оба тржишта. Издвојила бих овом приликом једног од важнијих инвеститора CRH,  компанију која поседује фабрику цемента у централној Србији.

Кад год покрећете неки нови пројекат, веома је важно време када то радите. Пандемија COVID-19 успорила је многе аспекте наших живота и утицала на економије широм света. Рањивост је постала својствена свакој земљи - без обзира на то да ли је развијена или неразвијена, без обзира на географски положај или моћ, КОВИД је показао да смо сви једнаки пред пандемијом, пред претњом смрћу.

То је утицало на наше животе у многим аспектима, а економија је један од оних у којој се још увек не виде све последице.

Због тога, данас када видимо светлост на крају тунела, када добијамо битку са пандемијом, кроз успешан програм вакцинације, време је да се окренемо позитивној агенди и подстакнемо процесе који ће нас вратити на пут развоја и сарадње.

Дозволите ми да нагласим да је Србија једна од најуспешнијих земаља у свету у погледу програма вакцинације на коју смо веома поносни. Прве вакцине су стигле пре Нове године. Више од трећине популације је потпуно имунизовано. Наши грађани у понуди имају четири вакцине и могу да изаберу коју ће да приме. Као гест солидарности, нашим суседима смо понудили и поклонили 120 000 доза, док је у Србији вакцинисано  65 000 особа из региона.

Србија је са 2 милиона евра допринела кампањи КОВАКС, у жељи да активно сарађује са својим савезницима у проналажењу најефикаснијих решења за заједничке проблеме. Из система КОВАКС добили смо до сада 36 000 доза вакцина.

Наши економски резултати током пандемије далеко превазилазе снажније економије: прошле године смо завршили на нивоу од минус 0,9 БДП-а, што је једна од најмањих контракција у Европи, а према подацима ММФ-а, прво тромесечје године остварили смо раст, далеко бољи од очекиваног, по стопи од 1,2% БДП.

У разговору са Франком током припрема овог догађаја, осврнули смо се на многе историјске аспекте које деле Ирска и Србија. Желела бих овом приликом да нагласим најважније - а то је да делимо исте вредности. Србија активно ради на постизању пуноправног чланства у ЕУ. То је стратешки циљ наше спољне политике више од 20 година, што је потврда наше упорности.

Изузетно ценимо подршку Ирске политиви проширења ЕУ. Потпуно смо свесни тешког тренутка са којима се ЕУ суочава. Фокус ЕУ је на различитим областима - од здравствених проблема, вакцинације до Брегзита и разних безбедносних изазова који захтевају хитан одговор. На дневном реду је и унутрашња консолидација. Али, од највеће је важности да се настави са проширењем, јер ништа није плодоносније од успеха. Грађани Србије себе виде у породици демократских, развијених друштава, а Србију као земљу која је уложила огроман напор да постане пример стабилности и могућности у региону.

Србија са ЕУ остварује више од 2/3 укупне размене, тако да је у економском смислу наша интеграција много дубља него што се то наизглед чини.

У протеклој години, нажалост, читав регон је изгубио драгоцено време за убрзање процеса проширења. За кредибилитет самог процеса од кључне је важности да нова методологија коју је прихватила Србија омогући његово убрзање, а не додатно одлагање, што јее, уверена сам, у обостраном интересу. Као држава кандидат за чланство, Србија је спремна да уложи још више напора на плану реформи на корист својих грађана.

Користим прилику да истакнем задовољство поводом јачања културних веза између Србије и Ирске, чему у великој мери доприноси Ирски фестивал у Београду којим се обележава Дан Светог Патрика, када су, између осталог, централни градски мостови осветљени зеленом бојом.

Шта још може да се уради? И ту долазимо до поља политике где је очигледно да би лакша веза између наших земаља била пожељна и корисна. Дакле, надамо се директном лету између Београда и Даблина, као и релаксацији визног режима за српске држављане, који би могао бити у складу са Белом шенгенском листом ЕУ, како би везе међу нашим људима постале чешће, олакшане и приступачне.

Даме и господо, захваљујем на прилици да вам се данас обратим. Желим вам успех у будућем раду који ће допринети нашем заједничком циљу, ближој сарадњи и повезаности наше две земље.