26. maj 2021. godine

Gospodine ministre Koveni, gospodine Hanigan, senatore Lombard, dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je i čast što danas učestvujem u otvaranju Irsko-srpske privredne komore, tim pre što je ovo projekat kojem sam lično bila vrlo naklonjena. Ujedno, izražavam zahvalnost ministru Koveniju na pruženoj podršci.

Odnosi između Irske i Srbije su dobri i postaju sve bolji. Da postoje potencijali za dodatno jačanje naših veza obostrano je potvrđeno tokom razgovora naša dva ministra spoljnih poslova, gospodina Selakovića i gospodina Kovenija, u februaru ove godine.

Očekujemo da ISPK omogući komunikaciju dve poslovne zajednice i da doprinese u prepoznavanju potencijala za saradnju. Pozitivna iskustva preduzeća koja posluju na našim tržištima mogla bi da posluže kao smernice za ona koja dolaze.

Mi se iskreno divimo vitalnosti irske ekonomije, koja se nakon nekoliko kriza uzdigla poput Feniksa. Želimo da učimo od uspešnih kako bismo i sami postali najbolji.

Uspostavljanje Irsko-srpske privredne komore u skladu je sa prioritetima Vlade Republike Srbije u oblasti ekonomskog razvoja, kao i akcentovanjem ekonomske diplomatije u radu Ministarstva spoljnih poslova kroz formiranje novog sektora i proširenjem diplomatske mreže ekonomskim savetnicima. Koliko mi je poznato, realizacija ekonomskih ciljeva glavni je prioritet i irske diplomatske mreže.

Trgovinska razmena između Srbije i Irske je skromna i daleko ispod potencijala na godišnjem nivou od oko 1200 miliona EUR. Od ISPK očekujemo da će doprineti ispunjenju za nas važnih prioriteta - da ojačamo, ali i uravnotežimo ukupnu trgovinsku razmenu, s obzirom na izražen deficit na našoj strani. 

Kao dinamična ekonomija, Srbija ima mnogo toga da ponudi. Investicioni potencijali Srbije su sjajni, s obzirom da privlači 60% ukupnih regionalnih investicija. Prema izveštaju ID Intelligence, uprave British Financial Times-a, 2019. godine, uoči pandemije, Srbija je bila na prvom mestu u svetu po broju direktnih stranih investicija. Broj realizovanih grinfild investicija – 107, potvrda su sposobnosti Srbije da  privuče 12 puta veći obim direktnih stranih investicija u odnosu na veličinu svoje ekonomije. Zahtevne ekonomske reforme omogućile su da se nađemo na visokom 5. mestu u Evropi po broju novih  radnih mesta.

Srbija napreduje na Doing Business listi i 2020. godine je bila na 44. mestu. Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti građevinarstva, budući da se nalazi na 9. mestu. Imajući u vidu da su troškovi koji proističu u ovoj oblasti smanjeni za 18%, uvođenje sistema „“one-stop-shop”, e-dozvola, dobijanja kredita, elektronske aukcije i oglasne table omogućiće brzu, isplativu i transparentnu prodaju imovine, a time i dalji napredak građevinskog sektora.

Sa stopom korporativnog poreza od 15% i najnižom stopom poreza na zarade i PDV-om u regionu JIE,  Srbija je visoko isplativa investiciona destinacija, što je stavlja na mapu zamalja privlačnih za širenja poslovanja.  Ukupni troškovi poslovanja u Srbiji su među najnižim u Evropi: cene električne energije, gasa, poštanskih usluga, fiksne telefonije, faks usluga i održavanja motornih vozila najniže su među 37 evropskih zemalja.

Irska, kao članica EU, i Srbija kao kandidat za punopravno članstvo, razvijaju trgovinske odnose pod okriljem SSP. Potencijalni investitori mogu da računaju na pristup tržištima sa kojima je Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini: CEFTA, EFTA, Evroazijski sporazum o slobodnoj trgovini, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i nedavno potpisani trgovinski sporazum sa UK.  Uz to, inicijativa „mini Šengen“, kao vlasništvo regiona ZB, omogućava slobodu kretanja radne snage u regionu i korišćenje samo ličnih karata za prelazak granica, obezbeđuje dodatne poslovne mogućnosti. Takođe, preferencijalni trgovisnki režim sa SAD, Japanom i Australijom pruža mogućnost bescarinskog izvoza ka tržištima sa preko milijardu potrošača.

Kada je reč o bilateralnim ekonomskim odnosima sa Irskom, zainteresovani smo za unapređenje saradnje u oblasti informacionih tehnologija, poljoprivrede, kao i tekstilne i drvne industrije, građevinarstva i investiranje u nekretnine. Oblasti saradnje su još brojnije i uključuju turizam, medicinski turizam, banje, obrazovanje, kulturu, sport.

S obzirom na značaj razmene iskustva sa terena, očekujem da će ISPK organizovati konferencije i panele sa kompanijama koje su već prisutne na oba tržišta. Izdvojila bih ovom prilikom jednog od važnijih investitora CRH,  kompaniju koja poseduje fabriku cementa u centralnoj Srbiji.

Kad god pokrećete neki novi projekat, veoma je važno vreme kada to radite. Pandemija COVID-19 usporila je mnoge aspekte naših života i uticala na ekonomije širom sveta. Ranjivost je postala svojstvena svakoj zemlji - bez obzira na to da li je razvijena ili nerazvijena, bez obzira na geografski položaj ili moć, KOVID je pokazao da smo svi jednaki pred pandemijom, pred pretnjom smrću.

To je uticalo na naše živote u mnogim aspektima, a ekonomija je jedan od onih u kojoj se još uvek ne vide sve posledice.

Zbog toga, danas kada vidimo svetlost na kraju tunela, kada dobijamo bitku sa pandemijom, kroz uspešan program vakcinacije, vreme je da se okrenemo pozitivnoj agendi i podstaknemo procese koji će nas vratiti na put razvoja i saradnje.

Dozvolite mi da naglasim da je Srbija jedna od najuspešnijih zemalja u svetu u pogledu programa vakcinacije na koju smo veoma ponosni. Prve vakcine su stigle pre Nove godine. Više od trećine populacije je potpuno imunizovano. Naši građani u ponudi imaju četiri vakcine i mogu da izaberu koju će da prime. Kao gest solidarnosti, našim susedima smo ponudili i poklonili 120 000 doza, dok je u Srbiji vakcinisano  65 000 osoba iz regiona.

Srbija je sa 2 miliona evra doprinela kampanji KOVAKS, u želji da aktivno sarađuje sa svojim saveznicima u pronalaženju najefikasnijih rešenja za zajedničke probleme. Iz sistema KOVAKS dobili smo do sada 36 000 doza vakcina.

Naši ekonomski rezultati tokom pandemije daleko prevazilaze snažnije ekonomije: prošle godine smo završili na nivou od minus 0,9 BDP-a, što je jedna od najmanjih kontrakcija u Evropi, a prema podacima MMF-a, prvo tromesečje godine ostvarili smo rast, daleko bolji od očekivanog, po stopi od 1,2% BDP.

U razgovoru sa Frankom tokom priprema ovog događaja, osvrnuli smo se na mnoge istorijske aspekte koje dele Irska i Srbija. Želela bih ovom prilikom da naglasim najvažnije - a to je da delimo iste vrednosti. Srbija aktivno radi na postizanju punopravnog članstva u EU. To je strateški cilj naše spoljne politike više od 20 godina, što je potvrda naše upornosti.

Izuzetno cenimo podršku Irske politivi proširenja EU. Potpuno smo svesni teškog trenutka sa kojima se EU suočava. Fokus EU je na različitim oblastima - od zdravstvenih problema, vakcinacije do Bregzita i raznih bezbednosnih izazova koji zahtevaju hitan odgovor. Na dnevnom redu je i unutrašnja konsolidacija. Ali, od najveće je važnosti da se nastavi sa proširenjem, jer ništa nije plodonosnije od uspeha. Građani Srbije sebe vide u porodici demokratskih, razvijenih društava, a Srbiju kao zemlju koja je uložila ogroman napor da postane primer stabilnosti i mogućnosti u regionu.

Srbija sa EU ostvaruje više od 2/3 ukupne razmene, tako da je u ekonomskom smislu naša integracija mnogo dublja nego što se to naizgled čini.

U protekloj godini, nažalost, čitav regon je izgubio dragoceno vreme za ubrzanje procesa proširenja. Za kredibilitet samog procesa od ključne je važnosti da nova metodologija koju je prihvatila Srbija omogući njegovo ubrzanje, a ne dodatno odlaganje, što jee, uverena sam, u obostranom interesu. Kao država kandidat za članstvo, Srbija je spremna da uloži još više napora na planu reformi na korist svojih građana.

Koristim priliku da istaknem zadovoljstvo povodom jačanja kulturnih veza između Srbije i Irske, čemu u velikoj meri doprinosi Irski festival u Beogradu kojim se obeležava Dan Svetog Patrika, kada su, između ostalog, centralni gradski mostovi osvetljeni zelenom bojom.

Šta još može da se uradi? I tu dolazimo do polja politike gde je očigledno da bi lakša veza između naših zemalja bila poželjna i korisna. Dakle, nadamo se direktnom letu između Beograda i Dablina, kao i relaksaciji viznog režima za srpske državljane, koji bi mogao biti u skladu sa Belom šengenskom listom EU, kako bi veze među našim ljudima postale češće, olakšane i pristupačne.

Dame i gospodo, zahvaljujem na prilici da vam se danas obratim. Želim vam uspeh u budućem radu koji će doprineti našem zajedničkom cilju, bližoj saradnji i povezanosti naše dve zemlje.